Split Fiction je još jedan dokaz da Hazelight Studios najbolje funkcioniše kada napravi igru koja je od samog početka namenjena igranju u dvoje. Nakon uspeha igara A Way Out i It Takes Two, studio je otišao korak dalje i napravio avanturu koja ne pokušava samo da vas natera da sarađujete, već od same saradnje pravi glavni deo iskustva.
U pitanju je kooperativna avantura u kojoj pratimo dve spisateljice, Mio i Zoe, koje se tokom eksperimenta sa tehnologijom koja može da pretvara njihove priče u virtuelne svetove nađu zarobljene unutar sopstvenih fikcija.
Dve spisateljice, dva potpuno različita sveta
Mio i Zoe ne pišu iste vrste priča. Dok je Mio više okrenuta naučnoj fantastici, Zoe preferira fantaziju. Upravo zbog toga igra konstantno menja svoje okruženje, mehanike i atmosferu.
Jednog trenutka istražujete futuristički grad prepun tehnologije, dok se nekoliko minuta kasnije nalazite u svetu koji izgleda kao da je izašao iz klasične fantazijske priče.
Ta promena nije samo vizuelna. Split Fiction veoma često menja način na koji igrate, pa igra uspeva da izbegne osećaj monotonije koji se kod dužih kooperativnih avantura lako može pojaviti.
Najbolje funkcioniše onda kada vas natera da zajedno shvatite šta igra zapravo traži od vas.
Saradnja nije opcija, već suština igre
Kao i kod prethodnih Hazelightovih igara, ovde nema klasičnog koncepta da jedan igrač može da „odradi svoj deo“ dok drugi prati.
Oba igrača imaju svoje sposobnosti i često je neophodno da ih koriste u pravom trenutku kako bi zajedno napredovali. Jedan igrač može otvoriti put drugom, aktivirati mehanizam ili privući pažnju protivnika, dok drugi u tom trenutku koristi potpuno drugačiju sposobnost.
Test saradnje
Ono što je posebno zanimljivo jeste koliko često igra menja pravila. Ne dobijate jednu glavnu mehaniku koju koristite tokom čitave avanture, već se gotovo konstantno pojavljuju nove ideje.
To može biti jednostavna platformerska sekcija, kratka borba, rešavanje zagonetke ili potpuno neočekivana mini-igra.
Zbog toga je komunikacija između dva igrača mnogo važnija nego u većini kooperativnih igara. Često nije dovoljno samo imati dobre reflekse — potrebno je da oboje razumete šta pokušavate da uradite.
Igra koja stalno iznenađuje
Jedna od najvećih prednosti igre jeste tempo.
Split Fiction veoma retko ostavlja utisak da predugo ostajete na jednom mestu. Kada se naviknete na jednu mehaniku, igra već priprema nešto novo.
To je posebno efektno jer se promene ne osećaju kao nasumično ubacivanje novih mehanika. One su deo same strukture priče i svetova kroz koje Mio i Zoe prolaze.
Vizuelno, igra takođe koristi svoje različite svetove kako bi napravila dovoljno veliku razliku između poglavlja. Naučna fantastika i fantazija imaju potpuno drugačiju atmosferu, ali obe izgledaju dovoljno upečatljivo da ostave utisak.
Priča koja funkcioniše najbolje kada je doživite zajedno
Iako je gameplay glavni razlog zbog kojeg ćete igrati Split Fiction, priča ima važnu ulogu u celom iskustvu.
Odnos između Mio i Zoe razvija se kroz njihovo zajedničko putovanje, a njihove različite ličnosti često stvaraju zanimljive situacije.
Igra ne pokušava da bude nešto što nije. Umesto komplikovane priče sa desetinama likova i ogromnim svetom, fokus ostaje na dve glavne junakinje i njihovom odnosu.
Upravo zbog toga emotivni momenti imaju više prostora da funkcionišu.
Sitnice koje prave razliku
Jedan od razloga zbog kojih Split Fiction ostavlja toliko dobar utisak jeste količina ideja koje su ubačene van glavne putanje.
Pored glavnih sekcija, igra ima i različite sporedne aktivnosti i mini-igre koje često deluju kao mali eksperimenti developera.
Neke traju svega nekoliko minuta, ali upravo takve sekcije daju igri dodatni karakter.
Tehnikalije
Na tehničkoj strani, igra izgleda moderno i detaljno, posebno kada se uzme u obzir koliko različitih svetova prikazuje tokom jedne avanture.
Animacije likova, efekti i dizajn okruženja doprinose tome da se različite sekcije osećaju kao zasebni svetovi.
Naravno, kao i kod svake tehnički zahtevnije igre, iskustvo može zavisiti od hardvera i platforme, ali kada sve radi kako treba, vizuelna prezentacija je jedna od jačih strana igre.
